Blog koji nastaje vec mesecima, a nikako da zazivi. Ideja koja se pojavila jos davnih dana, a koju sam cvrsto odlucila da ostvarim setajuci se Berlinom. A sve to u zelji da nekako zapisem sve svoje utiske koje me vezuju za neko mesto koje posetim. Da, barem dok pisem, a mozda posle i dok citam, mislima odlutam na neko lepo mesto, prisetim se mirisa i ukusa i ponovo prozivim utiske...
I verovatno bas zato sto sam danas izuzetno neispavana, dovoljno umorna da koncentracije za pravi posao nemam, previse lagano obucena za najavljenih 26 a realnih 19, odlucujem da se bacim na realizaciju ideja.
Vec neko vreme razmisljam o svojim utiscima o Berlinu. I nikako da se dogovorim sama sa sobom. Da li zato sto jos uvek cekam da me uhvati odusevljenje ili zato sto se jos uvek nisam pomirlia sa cinjenicom da odusevljenje nikako da dodje, ne znam, ali svakako vlada jedna blaga konfuzija. Ali me to ipak ne sprecava da pustim ovako u etar moje vidjenje ovog grada...
Medjutim kad god krenem da razmisljam o Berlinu, misli mi se vracaju na Solun. Taj divni divni mali grad na moru. U bratskoj nam Grckoj. I posto je ovo ipak moj prvi post na ovom blogu, mislim da cu da posustanem od svog prvobitnog plana i da se na sekund po ovom cudnom danu teleportujem u jedan od mojih omiljenih gradova.
Vecina nas je prosla kroz ovaj maleni grad na putu za Halkidiki hrleci u isksutvo paradajz turizma. Kratka pauza za kafu i prvi pogled na more, pa opet put pod noge, ionako je ostalo jos 80-tak kilometara do pravog mora.
Upravo zbog takvog gledanja na ovaj grad, sad vec davne 2007. godine, kad sam dobila predlog da tamo odem na master studije, sokirala sam se. Ko jos ide u Solun da studira?! Ajde Pariz, London, i ostala renomirana mesta, ali Solun... Medjutim, eto, sto zbog kratkih rokova, sto zbog finansija a i zbog roditeljske brige, tako sam i ja put pod svoje noge sa krajnom destinacijom: Thessaloniki.
Nakon nepune dve godine studentskog zivota, zavolela sam ovaj grad vise nego ijedan drugi. I upravo zbog toga eto i moje zelje da nekako stavim na virtuelni papir svoje utiske...
U Solun se ne ide da bi se obilazilo, ide se da bi ste uzivali u hrani, picu, atmosferi, izlascima i jednom beomskom zivotu. Glavna mantra: siga siga, iliti- samo lagano.
Mentalitet izuzetno slican, sto bi znacilo da i u pola radnog dana su kafici poprilicno puni. Naravno efekti ekonomskog kraha koji je Grcka nedavno prezivela se i te kako osecaju, ali ne treba dozvoliti da to preterano utice na sam dozivljaj grada...
Kafa na Aristotelosu- obavezno jedan frape, iz miloste nazvanim frapedaki, sa mlekom i secerom, po suncanom danu, hladan. Nema lepseg. Ako sednete u kafic zvan Nouveau na samom kraju trga, mozda imate srece da vas posluze uz kafu i Magnum sladoledom. A ako nije bas toliko toplo svakako cete dobiti po koji kroasancic napunjen cokoladom... Da, da, ako ista drugo Grci znaju da ugoste...
Ah, svakako jos lepsi ambijent je na vrhu hotela Electra Palace koji se rasprostire na sred Aristotelous trga. Kad sednete tamo na terasu, prosto uzivate u samom pogledu:
A onda, kad vec ogladnite, krenete uz trg i dodjete do citavog dela taverni gde se postavlja pitanje, a sta jesti? Ahhh, izbora previse, gladne oci, od svega biste po malo... Sva sreca pa tako i Grci funkcionisu pa se i podrazumeva da cete uzeti sve pomalo i bratski deliti. Moj predlog bi bio sledeci:
- bougiourdi: zapecen feta sir sa pradajzom i malo paprike cisto tek tek
- kilokithakia tiganita: pohovane tikvice, ali nekako res, pa ko cips, mmmm
- midia saganaki: skoljke u posebnom prelivu
- lavraki: brancin
- tzatziki: nema potrebe objasnjavati...
- melindzanosalata: kao tzatziki ali od plavog patlidzana
- horiatiki: da...nezaobilazna grcka salata, u bukvalnom prevodu- salata sa sela
- haloumi: malo zapecenog halumi sira
Za pice, naravno ouzo sa ledom i malo vode.
Pa, prijatno!
Siti i malo umorni opet ste spremni za jos jednu kafu. Ovaj put bih preporucila restoran Garcon na samom setalistu pored mora. Kazu da ga drzi Stojakovic (hmmm, ili neko drugi?), pa nam je to svima glavna destinacija. Hrana je i tu odlicna, ali nekako dodje na red tek kad izgustirate taverne. Kafa standardno dobra, naravno- frapedaki.
Krene lagano da pada vece, izbora sve vise i vise. Na samom setalistu kafica milion, svi krecu kao kafic za pice a pretvaraju se kako vece odmice u klubove. Ali mozda pre samih "klubova", lagana vecera? Odlicno mesto kod same luke- Kitchen bar, pogled na more u modernom ambijentu.
Opet kratka setnja do glavnih kafica, a informacije o pravim klubovima na svakom cosku, ko sta voli nek izvoli... Ionako ne zelite dugo jer je sutra dan za shopping!
Shopping nekad u Solunu pravo uzivanje, sad u sled krize pod znakom pitanja. Tsimiski koji je nekad vrveo od radnji, sad je malo opustosen, ali i dalje zanimljiv za obilazenje. Cipela na svakom koraku. Za one zeljni ozbiljnog shoppinga i trosenja, jedna ulica ispod i eto je ulica Mitropoleous sa svim tim poznatim radnjama, i opet cipelama poredjanim naivno po izlozima sa nimalo ne naivnim cenama.
City break prodje za cas, sa osmehom na licu, suncem u kosi i napunjenim baterijama, put pod noge pa nazad kuci, posao i u sve ono sto cini nasu jedinstvenu svakodnevnicu...
I verovatno bas zato sto sam danas izuzetno neispavana, dovoljno umorna da koncentracije za pravi posao nemam, previse lagano obucena za najavljenih 26 a realnih 19, odlucujem da se bacim na realizaciju ideja.
Vec neko vreme razmisljam o svojim utiscima o Berlinu. I nikako da se dogovorim sama sa sobom. Da li zato sto jos uvek cekam da me uhvati odusevljenje ili zato sto se jos uvek nisam pomirlia sa cinjenicom da odusevljenje nikako da dodje, ne znam, ali svakako vlada jedna blaga konfuzija. Ali me to ipak ne sprecava da pustim ovako u etar moje vidjenje ovog grada...
Medjutim kad god krenem da razmisljam o Berlinu, misli mi se vracaju na Solun. Taj divni divni mali grad na moru. U bratskoj nam Grckoj. I posto je ovo ipak moj prvi post na ovom blogu, mislim da cu da posustanem od svog prvobitnog plana i da se na sekund po ovom cudnom danu teleportujem u jedan od mojih omiljenih gradova.
Vecina nas je prosla kroz ovaj maleni grad na putu za Halkidiki hrleci u isksutvo paradajz turizma. Kratka pauza za kafu i prvi pogled na more, pa opet put pod noge, ionako je ostalo jos 80-tak kilometara do pravog mora.Upravo zbog takvog gledanja na ovaj grad, sad vec davne 2007. godine, kad sam dobila predlog da tamo odem na master studije, sokirala sam se. Ko jos ide u Solun da studira?! Ajde Pariz, London, i ostala renomirana mesta, ali Solun... Medjutim, eto, sto zbog kratkih rokova, sto zbog finansija a i zbog roditeljske brige, tako sam i ja put pod svoje noge sa krajnom destinacijom: Thessaloniki.
Nakon nepune dve godine studentskog zivota, zavolela sam ovaj grad vise nego ijedan drugi. I upravo zbog toga eto i moje zelje da nekako stavim na virtuelni papir svoje utiske...
U Solun se ne ide da bi se obilazilo, ide se da bi ste uzivali u hrani, picu, atmosferi, izlascima i jednom beomskom zivotu. Glavna mantra: siga siga, iliti- samo lagano.
Mentalitet izuzetno slican, sto bi znacilo da i u pola radnog dana su kafici poprilicno puni. Naravno efekti ekonomskog kraha koji je Grcka nedavno prezivela se i te kako osecaju, ali ne treba dozvoliti da to preterano utice na sam dozivljaj grada...
Kafa na Aristotelosu- obavezno jedan frape, iz miloste nazvanim frapedaki, sa mlekom i secerom, po suncanom danu, hladan. Nema lepseg. Ako sednete u kafic zvan Nouveau na samom kraju trga, mozda imate srece da vas posluze uz kafu i Magnum sladoledom. A ako nije bas toliko toplo svakako cete dobiti po koji kroasancic napunjen cokoladom... Da, da, ako ista drugo Grci znaju da ugoste...
Ah, svakako jos lepsi ambijent je na vrhu hotela Electra Palace koji se rasprostire na sred Aristotelous trga. Kad sednete tamo na terasu, prosto uzivate u samom pogledu:
A onda, kad vec ogladnite, krenete uz trg i dodjete do citavog dela taverni gde se postavlja pitanje, a sta jesti? Ahhh, izbora previse, gladne oci, od svega biste po malo... Sva sreca pa tako i Grci funkcionisu pa se i podrazumeva da cete uzeti sve pomalo i bratski deliti. Moj predlog bi bio sledeci:
- bougiourdi: zapecen feta sir sa pradajzom i malo paprike cisto tek tek
- kilokithakia tiganita: pohovane tikvice, ali nekako res, pa ko cips, mmmm
- midia saganaki: skoljke u posebnom prelivu
- lavraki: brancin
- tzatziki: nema potrebe objasnjavati...
- melindzanosalata: kao tzatziki ali od plavog patlidzana
- horiatiki: da...nezaobilazna grcka salata, u bukvalnom prevodu- salata sa sela
- haloumi: malo zapecenog halumi sira
Za pice, naravno ouzo sa ledom i malo vode.
Pa, prijatno!
Siti i malo umorni opet ste spremni za jos jednu kafu. Ovaj put bih preporucila restoran Garcon na samom setalistu pored mora. Kazu da ga drzi Stojakovic (hmmm, ili neko drugi?), pa nam je to svima glavna destinacija. Hrana je i tu odlicna, ali nekako dodje na red tek kad izgustirate taverne. Kafa standardno dobra, naravno- frapedaki.
Krene lagano da pada vece, izbora sve vise i vise. Na samom setalistu kafica milion, svi krecu kao kafic za pice a pretvaraju se kako vece odmice u klubove. Ali mozda pre samih "klubova", lagana vecera? Odlicno mesto kod same luke- Kitchen bar, pogled na more u modernom ambijentu.
Opet kratka setnja do glavnih kafica, a informacije o pravim klubovima na svakom cosku, ko sta voli nek izvoli... Ionako ne zelite dugo jer je sutra dan za shopping!
Shopping nekad u Solunu pravo uzivanje, sad u sled krize pod znakom pitanja. Tsimiski koji je nekad vrveo od radnji, sad je malo opustosen, ali i dalje zanimljiv za obilazenje. Cipela na svakom koraku. Za one zeljni ozbiljnog shoppinga i trosenja, jedna ulica ispod i eto je ulica Mitropoleous sa svim tim poznatim radnjama, i opet cipelama poredjanim naivno po izlozima sa nimalo ne naivnim cenama.
City break prodje za cas, sa osmehom na licu, suncem u kosi i napunjenim baterijama, put pod noge pa nazad kuci, posao i u sve ono sto cini nasu jedinstvenu svakodnevnicu...
